Svaka stavka obračuna zarade u TiM ERP-u omogućava unos radnih sati po različitim vrstama. Na osnovu unetih sati i podešenih procenata, program automatski izračunava pripadajuće iznose za svaku vrstu rada. Ovaj članak detaljno opisuje kako se vrste sati inicijalno postavljaju, kako se povezuju sa podacima na radniku i kako se automatski generišu na stavkama zarade.

TiM ERP podržava sledeće vrste sati:

Efektivan način rada sa vrstama sati prati sledeću logiku:

1. Pripremite radnike — U registru radnika unesite bolovanja (tab Bolovanja) i godišnje odmore (tab Godišnji odmori) za svakog radnika kome je to potrebno. Proverite i procenat radnog vremena.

2. Kreirajte zaglavlje zarade — U Finansije › Obračuni zarada kreirajte novi obračun za željeni mesec. Program će inicijalno ponuditi ukupan fond sati i sate praznika — po potrebi ih korigujte.

3. Automatski generišite stavke — Kliknite na Opcije › Automatsko pravljenje stavki. Program će za svakog aktivnog radnika:

   • generisati sate redovnog rada (uvažavajući procenat radnog vremena)
   • popuniti sate bolovanja na osnovu podataka iz taba Bolovanja
   • popuniti sate godišnjeg odmora na osnovu podataka iz taba Godišnji odmori
   • ostatak do punog fonda dopuniti kao redovan rad

4. Ručne izmene po potrebi — Ako nakon automatskog generisanja treba nešto doraditi (npr. dodati prekovremene sate, noćni rad, korigovati pojedinačne stavke), to možete uraditi ručno na svakoj stavci pojedinačno.

Kada kreirate zaglavlje obračuna zarade, program inicijalno nudi dve ključne vrednosti:

• Ukupan fond sati za mesec — program automatski izračunava koliko radnih sati ima mesec za koji se generiše zarada (npr. 176 sati). Ova vrednost određuje pun fond časova za redovan rad.
• Sati praznika — program inicijalno nudi broj sati koji padaju na praznike u tom mesecu.

Obe vrednosti možete ručno promeniti ukoliko je potrebno, pre nego što pokrenete automatsko generisanje stavki.

VAŽNO:

Na zaglavlju zarade u polje Ukupan fond sati za mesec uvek se unosi pun fond radnih sati za taj mesec (npr. 176 sati za mesec koji ima 22 radna dana). Ovaj pun fond se unosi bez obzira na to da li radnici rade nepuno radno vreme, imaju bolovanja ili godišnje odmore.

Program prilikom automatskog generisanja stavki sam vodi računa o procentu radnog vremena svakog radnika i o danima odsustva, pa će za svakog radnika pojedinačno srazmerno umanjiti broj sati redovnog rada. Nemojte ručno umanjivati fond sati na zaglavlju — to bi dovelo do pogrešnog obračuna za sve radnike.

Na svakom radniku u registru radnika može se podesiti procenat radnog vremena. Inicijalna vrednost je 100%.

Ako je radniku podešen procenat radnog vremena na npr. 50%, a mesec ima 176 radnih sati, program će za tog radnika generisati 88 sati redovnog rada (176 × 50%).

Ovo podešavanje je korisno za radnike sa nepunim radnim vremenom i program ga automatski uvažava prilikom svakog obračuna.

U registru radnika, na svakom radniku postoji tab Bolovanja. Tu se unose stavke bolovanja sa sledećim podacima:

• Datum od — početak bolovanja
• Datum do — kraj bolovanja (ako nije unet, program podrazumeva da je radnik i dalje na bolovanju)
• Oznaka vrste prihoda (OVP) — šifra bolovanja, najčešće 201 ili slično
• Procenat — procenat naknade za bolovanje, najčešće 65% ili 100%

Ako unesete samo Datum od, a ne unesete Datum do, program će smatrati da je radnik od tog trenutka pa do daljnjeg na bolovanju.

Kako program generiše sate bolovanja

Kada se pokrene Opcije › Automatsko pravljenje stavki, program za svakog radnika:

1. Proverava da li u mesecu za koji se radi zarada postoje dani bolovanja (na osnovu datuma od i do unetih na radniku).
2. Na osnovu broja dana bolovanja u tom mesecu izračunava pripadajuće sate bolovanja.
3. Te sate upisuje na stavku kao Bolovanje do 30 dana (ili odgovarajuću vrstu bolovanja).
4. Sa stavke bolovanja prepisuje i procenat (npr. 65%) koji je unet na radniku.
5. Ostatak sati do punog fonda (ili srazmernog fonda prema procentu radnog vremena) popunjava kao Redovan rad.

Primer: Ako mesec ima 176 radnih sati, a radnik je bio na bolovanju 2 dana sa 65%, program će napraviti:

• 16 sati bolovanja (2 dana × 8 sati)
• 160 sati redovnog rada (ostatak)

U registru radnika, na svakom radniku postoji tab Godišnji odmori. Tu se unose stavke godišnjeg odmora sa sledećim podacima:

• Datum od — početak godišnjeg odmora
• Datum do — kraj godišnjeg odmora (ako nije unet, program podrazumeva da je radnik još uvek na odmoru)

Funkcioniše na istom principu kao i bolovanje. Prilikom automatskog generisanja stavki, program:

1. Proverava da li u mesecu za koji se radi zarada postoje dani godišnjeg odmora.
2. Na osnovu broja dana godišnjeg odmora u tom mesecu izračunava pripadajuće sate.
3. Te sate upisuje na stavku kao Godišnji odmor.
4. Ostatak sati popunjava kao Redovan rad.

Primer: Ako mesec ima 176 radnih sati, a radnik je bio 5 dana na godišnjem odmoru, program će napraviti:

• 40 sati godišnjeg odmora (5 dana × 8 sati)
• 136 sati redovnog rada (ostatak)

Kada su stavke zarade popunjene satima po vrstama, strukturu radnih sati možete detaljno analizirati kroz izveštaj Pregled radnih sati, koji se nalazi u meniju:

Finansije › Izveštaji › Pregled radnih sati

Ovaj izveštaj Vam omogućava da radne sate pregledate iz različitih uglova — po radnicima, mesecima, organizacionim jedinicama, vrstama sati i drugim kriterijumima. Na raspolaganju su Vam dva zbirna polja: Sati i Iznos.

Mogućnosti grupisanja: Vrsta sati, Mesec, Godina, Radnik, Vrsta zarade, Oznaka vrste prihoda, Olakšice, Beneficirani radni staž, Opština, Organizaciona jedinica.

Dostupni filteri: Vrsta sati, Radnik, Oznaka vrste prihoda, Organizaciona jedinica, Mesec, Godina, Vrsta zarade, Status zarade, Beneficirani radni staž, Olakšice, plus dodatni filteri putem opcije Dodaj filter.

Primeri korišćenja:

• Top lista radnika po prekovremenim satima — odaberite grupisanje po Radniku, u filteru Vrsta sati odaberite Prekovremeni rad, a zatim kliknite na heder kolone Sati da sortirate od najvećeg ka najmanjem.
• Mesečni pregled po organizacionim jedinicama — odaberite grupisanje prvo po Org. jedinici pa po Mesecu, i klikom na + pored svake jedinice dobijate razradu po mesecima.
• Analiza bolovanja po sektorima — odaberite grupisanje po Org. jedinici pa Mesecu, a u filteru Vrsta sati označite Bolovanje do 30 dana, Bolovanje preko 30 dana i Porodiljsko odsustvo.
• Struktura sati pojedinačnog radnika — odaberite grupisanje po Mesecu pa Vrsti sati, a u filteru Radnik izaberite konkretnog radnika.

Detaljnije uputstvo o svim mogućnostima ovog izveštaja pogledajte u članku Pregled radnih sati.